Jedan od imperativa zdrave ishrane je umeće „čitanja“ deklaracija na proizvodima. Jedno istraživanje je pokazalo da ljudi koji čitaju deklaracije i znaju koliko kalorija, masti i šećera ima odredjeni proizvod pojedu manje od onih koji te podatke nisu pročitali.
Ali deklaracije nisu samo čekiranje koliko kalorija ima odredjeni proizvod. Ima tu trikova i podataka koje svakako trebamo znati. Kliknite na sliku koju koristimo za primer .

Serving size (Porcija) – Ovde treba početi jer svi podatci koji su na deklaraciji se odnose na datu porciju. Na nekim deklaracijama se pored propisane porcije navode podatci i ya 100 gr. datog proizvoda i u tom slučaju navedene su dve tabele.
Ono što posebno treba imati na umu da je data porcija često manja od onog što se normalno pojede. Na primer porcija keksa su 3 kolačica od oko 33 gr. Ako pojedete 6 podatke na deklaraciji treba duplirati.

Calorie (Kalorije) – Ovaj podatak je ključan za vašu težinu (nezavisno da li slabite, održavate ili želite dobiti na težini). Kod dobrih i detaljnih deklaracija zajedno sa ukupnim brojem kalorija se navode i kalorije koje dolaze iz masti. To svakako treba proveriti . Na primeru kod ovog keksa se vidi da 60 kalrorija ili 37% dolazi iz masti . Sve što je iznad 30% treba izbegavati.

Fat (Masti): Mnoge deklaracije ne prave razliku izmedju masti već navode ukupan broj. To je loše jer postoje dobre i postoje loše masti. Mono i polinezasićene (monounsaturated i poliunsaturated) masti su OK, ali zato trans-masti su nešto što treba izbegavati, a zasićene masti svesti na manje od 20 gr. dnevno. Više o mastima pročitajte ovde


Cholesterol (Holesterol) ..Iako samo 20% holesterola u organizmu dolazi iz hrane, nije loša ideja da se konzumiranje namirnica sa holesterolom svede na minium. Ako je neki proizvod označen kao da je „bez holesterola“ to znači da treba da ima manje od 20 miligrama i manje od 2 gr. trans-masti. O tome možete čitati ovde


Sodium (Soda, koja se sastavani deo soli) ukoliko težite da svedete unošenje soli na minimum (a svaki zdrav režim ishrane to radi) onda trebate imati na umu da je ne treba unositi više od 1500 mg. dnevno. Sodium se može naći na deklaracijama pod raznim imenima na primer:sodium chloride, monosodium glutamate, backing soda (sodium bicarbonate), disodium phosphate , sodium nitrite, sodium propionate...

Carbohydrate (Ugljeni hidrati).. Svi ugljeni hidrati, složeni ili prosti – daju energiju mozgu i telu, ali je pametno jesti složene ugljene hidrate koji se nalaze u povrću, punom zrnu žitarica i voću. Rafinirani prosti ugljeni hidrati (koje se nalaze u rafiniranom belom brašnu i glaziranom pirinču, keksima, kolačima, testeninama, sladoledu ) izazivaju munjevito podizanje šećera u krvi koji je povezan sa prejedanjem, sa problemima sa insulinom, debljinom, dijabetesom i sl. O nekim lošim stranama refiniranih ugljenih hidrata možete pročitati ovde

Protien (Proteini) – Mnogi stručnjaci savetuju da 15-20% dnevnog unosa kalorija treba da budu iz proteina.Proteini se nalaze u namirnicama životinskog porekla :mesu, jajima, mlečnim proizvodima i u biljnim namernicama poput: orašastih plodova, skrobnom povrću (pasulj, grašak) i soji i sojinim proizvodima.Više o proteinima možete pročitati ovde

I zadnje, ali nikako manje važno: Uvek pogledajte Ingrediens (sastojke) proizvoda koji kupujete i to prva četiri. Nijedan od ta četiri prva sastojka ne sme biti: šećer, so, rafinirani ugljeni hidrati, zasićene ili delimično hidrogenitzirane masti. Ako je samo jedan od ovih „jahača apokalipse“ spomenut u prvoj četvorci – vratite proizvod nazad na policu.

Isto tako, kad je reč o proizvodima od žitarica ne dozvolite da budete zavarani rečima poput „zdrava hrana“ ili „integralni“. Tražite „100% od punog zrna“ , ključ je u 100%..sve drugo poput: obogaćen( enriched) , durum i sl. su samo marketinški trikovi.

Kao i so i šećer dolazi u raznim formama i pod različitim imenima.Mogu se „otkriti“ jer reči koje označavaju šećer završavaju na ose (i čuvajte se njih) : sucrose, dextorse, lactose, maltose, fructose i glucose.
Šećer se javlja na deklaracijama i kao: med, melasa i sirup( corn/kukuruzni, malt/slad, rice/pirinčani i mapl/javorov sirup).