Jedan od najobeshrabrujucih i najuznemiravajucih aspekata dijete su neizbezna brljanja ili kako to neko naziva situacija kad “ispadnemo sa koloseka”. Cinjenica je da ih svako ima, neko se mnogo na njih ne obazire, ali za neke takvi ispadi pretstavljaju rizik i okidac za vracanje na stari nacin ishrane..za njih su dani brljanja propraceni krivicom, samooptuzivanjem, osecajem nemoci pod devizom devizom “Cemu sve to”…Ako se prepoznajete u ovom opisu onda ce vas mozda interesirati sta o tome misle “eksperti”…

Oni kazu: osnovna poenta borbe je promena nacina na koji razmisljamo o takvim izletima. Jednostavno: ako uspemo da promenimo nacin na koji razmisljamo o njima prestacemo da budemo zrtve brljanja.

Doktor Jonatan Bowden kaze da je njegovo iskustvo pokazalo da je osnovna razlika izmedju “pobednika” i “gubitnika” u ratu protiv kilograma nije u toma da li su imali ispade i otstupali od svog programa, vec u tome kako su se prema tim ispadima odnosili.

Dakle, ono sto je zaista vazno je kako se odnosite prema brljanjima kad se dogode..
Na primer..Tri nedelje ste na odredjenoj dijeti i sve ide super..pravilno se hranite, pravilno vezbate, pijete tecnost..sve kao pod konac i onda morate da odete na svadbu…Iz najosnovnije pristojnosti popijete casu vina i nazdravite mladencima..i dok trepnete neka dobronamerna ( i brkata) tetka insistira da probate pecenje i kaloricnu rusku salatu, zatim domace ‘sitne” kolace i dok dodje do secenja torte vi ste vec sjurili nekih 4000 kalorija iz stvari koje u zadnje tri nedelje niste sebi dozvolili ni da pogledate: peciva, sosove, kolace…A ? jel ovo poznato? Ne mora da bude svadba/slava? Moze da bude trenutak nepaznje, pojacani stres…hiljadu malih I velikih razloga, zar ne?

Vecina ljudi misli da je to kraj akcije..tu sve zavrsava…u stvari to je trenutak kad sve pocinje..to je pravi trenutak dijete, kaze Bowden ..
Realno steta koja je napravljena nije prevelika – u najgorem slucaju digli ste kilazu za kilogram – dva koja se mozgu spustiti vrlo brzo…pravilnom ishranom I vezbanjem..

Dakle, u cemu je onda problem? Problem nije u tome sta smo uradili vec sta o tome mislimo, kakvo znacenje dajemo onom sto je vec ucinjeno..Najcesce i potpuno pogresno – mi sebe optuzujemo za nedostatak volje, da nikada necemo uspeti, da su nasi napori uzaludni..E , a takvo razmisljanje je zapravo uvod u seriju – brljanja cije su stete mnogo, mnogo vece…
Kada bi smo umesto ovih malodusnih misli naucili da vidimo ovakve povremene izlete u zonu zabranjene hrane kao samo male prepreke na koje svako nailazi I od kojih se ne treba plasiti I davati im previse znacenja – stvari bi bile mnogo jednostavnije I naravno uspesnije..
Cinjenica je da ne mozes pobediti u igri, ako u njoj ne ucestvujes..a svaki minut, svaki novi dan je sansa za vracanje u “igru”.Trebamo je iskoristiti i ne osvrtati se…